Dok se reflektori polako pale nad beogradskim trgom, a vetar nosi hladne prelaske decembarskog zraka, Jelena Karleuša korača ka centru bine s pogledom koji je istovremeno hrabar i nežan. Njen prvi pogled kroz publiku ne donosi refleks nebesa ili sjaj vatrometa, već dublju studiju – studiju sopstvenih senki. Predstavljanje u

Kada grad utonu u osvetljenje lampiona i poslednji vetar donese miris zime, primetiš kako vreme usporava. Čini se da usred buke, vatrometa i očekivanja, iznenada nastane trenutak tišine — onaj između dva otkucaja sekunda mehanizma koji odbrojava staru i novu godinu. U toj pauzi, bez muzike, bez kliktaja čaša u

U tom času kada poslednji sati decembra klize kroz prste, grad se priprema za vatromet, a srca se pune nestrpljenjem. Tada, u vatri reflektora na beogradskoj bini, Jelena Karleuša staje kao neko ko zna sve o našim najskrivenijim željama. Taj njen pogled, prožet snagom i prizivanjem slobode, ubacuje te pravo

U onim poslednjim trenucima decembra, grad uspori svoj korak i ulice se pretvore u zavejani hodnici misli. Dok hodamo kroz sablasni sjaj lampiona, oseća se neizvesnost koja grebe sa dna duše – šta krijemo u sebi, a šta ćemo izneti u ponoć? Nova godina u toj tišini postaje najglasniji glas

U trenutku kada sat otkuca poslednju polovinu decembra, sve se menja. Ulice Belgrada obavija tihi dah zime, a iz ramova prozora dospevaju trenuci neizvesnosti. Tog poslednjeg dana godine, pred nama je praznina koja kleše svoje mesto u srcu dok čekamo glas koji će prekinuti tišinu. I baš tad, kao šapat

Nekada najluđa noć u godini naiđe tiho, kao neko koga nisi zvao, ali si ga svejedno očekivao. Svi je kite sjajem, pesmom, planovima, ali ti znaš da ona dolazi da ti postavi samo jedno pitanje – „Da li si srećan?“ Zastaneš na tren i pitaš sebe – koliko puta si

U vreme kada svi prave buku oko Nove godine, lako je pomisliti da moraš i ti. Da moraš da planiraš, rezervišeš, organizuješ. Da moraš da budeš nasmejan, društven, raspoložen. Ipak, postoji jedan drugi oblik dočeka – onaj tihi. Onaj u kojem ne juriš savršen trenutak, već čekaš da se on

Postoji nešto posebno u novogodišnjoj noći što ne može da se objasni redovima planova, bukiranih stolova ili ispeglanih haljina. To nije samo trenutak kad godina prelomi samu sebe, već trenutak kada i ti možeš da odlučiš da staneš. Da više ništa ne moraš. Da se ništa ne očekuje. Da ono

Postoji trenutak, negde između 31. decembra u 23:59 i 1. januara u 00:01, kada svet na trenutak utihne. Iako spolja sve pršti od svetlosti i buke, iznutra se često dogodi tišina. Ona posebna, duboka i lična. To je vreme kada ne razmišljamo o poklonima, planovima i mestima. To je vreme